Dušan Milojkov biciklista

Beograd, januara 2012. godine.

U današnjem vremenu retka je privilegija napisati nekoliko rečenica koje se odnose na knjigu koja je pred vama. Kada kažem privilegija mislim na potrebu da se opišu ljudski kvaliteti Dušana Milojkova i članova njegovog tima sa kojim sprovodi za mnoge ljude "neobične poduhvate".
Sredinom leta 2011. godine pozvao je kancelariju Veslačkog saveza Srbije i u kratkom i veoma neposrednom razgovoru izneo je ideju da prevali put biciklom od Pančeva do Plovdiva gde se održavalo Evrposko prvenstvo u veslanju. Odmah je "veoma ozbiljno" shvaćen iako pre toga nismo imali nikakve direktne kontakte. Razlog tome je velika bliskost dva na prvi pogled potpuno različita sporta, veslanje i biciklzam, koja se ogleda u karakteru i mentalnom skopu ljudi koji se bave ovim sportovima. Prevaliti put od neki 700 km. na dva točka je veoma slično uloženim naporima u veslačkom čamcu tokom dugotrajnih treninga da bi se na jednom ovakvom velikom takmičenju izveslala "trka života". Posebna nam je čast što je Veslački savez Srbije, u čije ime pišem nekoliko rečenica o Dušanovj knjizi, pružio punu podršku vom poduhvatu kao i izdavanju same knjige. Kombinujući dve književne vrste, putpis i dnevnik, pisac pruža veoma upečatljivu sliku dešavanja i opisuje kako prirodne lepote tako i susrete sa ljudima koji žive na ovim prostorima. Susret Dušana i Nikija, tog upečatljivog tandema i veslača na Evropskom prvenstvu u Plovdivu će ostati na najlepši mogući način upamćen jer su doneli sreću našoj reprezentaciji koja je na ovom takmičenju osvojila četiri medalje.
Nadam se da će i budući poduhvati Dušana Milojkova biti vezani za uspehe Srpskog sporta i da će pored svih pozitivnih epiteta koje nosi imati i epitet čoveka koji svojim pozitivnim duhom donosi i sportske uspehe.