RECENZIJA 
 

            U ova, moderna vremena oskudne duhovnosti, kada su skromnost, pristojnost i čast izvrgnute podsmehu, a kada su arogancija, bes, karijerizam, beskrupuloznost i odsustvo svakog oblika empatije, svakog oblika interesovanja za bližnjeg, proglašeni vrlinama, naš sugrađanin Dušan Milojkov ide nasuprot struje i sveopšte moralne erozije, zalažući se za, sada već, "prepotopske" vrednosti kao što su drugarstvo, tolerancija, razumevanje, korektnost u međuljudskim odnosima, vaspitanjem obrazovanje i poštovanje spomenika kulture minulih epoha. Dušan je tokom svojih dugih biciklističkih tura po Evropi uvek isticao da se "praznina" savremenog života ne leči alkoholom, drogom, nasiljem, već sportskim podvizima, učenjem i upoznavanjem, a samim tim razumevanjem sopstvene kulture i kulture drugih naroda. Svaki njegov biciklistički pohod bio je jedan mali krstaški rat za humanost, vitalnost, za nešto večito, što nadilazi i prevladava banalnu svakodnevnicu. Dušan Milojkov je kroz svoje dnevnike putovanja tragao za magičnim svetom davno nestale duhovnosti, svetom antičkih vrlina, kada je čovek morao biti pametan i srećan. Podržavam Dušanov naum, njegovu neposlušnu "energiju zablude", njegov neuništiv entuzijazam i njegovu anahronost, pošto i sam delim mišljenje da ako su jednom na svetu postojali slavni ljudi antike, čiji je ideal bio atletski građeno telo i razvijen um, mogu i moraju postojati ponovo. Zato vredi braniti uspomenu na zlatno doba čovečanstva, zato vredi ustrajavati kao Dušan Milojkov na putu vrline, uprkos svemu. Dobar put, moj prijatelju!

                                                                          Član gradskog veća Pančeva zadužen za kulturu i informisanje
                                                                          Nemanja Rotar
                                                                          27. 08. 2009. godine