 |
| |
| Život je postojao i pre nas, postojaće i jači je od nas. Stvar je samo u tome šta ćemo uspeti da ugrabimo, da vidimo... Svako radi ono što voli, prvo iz zadovoljstva. Kasnije od toga oboli, samo što se neke bolesti leče, neke ne. Moja bolest je vožnja bicikla. Ona mi omogućava da pobegnem od svakodnevnih problema što ih stvara život. Svako putovanje na nekoliko dana bežanje je od problema, ali na žalost oni me i dalje čekaju. |
|
 |
| |
Зато што пре свега желим рећи да живот има свој почетак и крај, и да ћу, док до краја свог живота не дођем, на свет гледати и даље веселим очима, упркос томе што живим у невеселом окружењу које често жели да ми затвори очи. Борим се са тиме. Кад дођем до свог краја издаће ме снага. Моји погледи биће тада жалосни. Очи ћу затварати, не пред светом, затвараћу их пред собом и мислити на све што сам прошао, а хвала Богу има тога много, и много тога ће још бити, надам се.
|
|
 |
| |
| U vreme detinjstva, kao svako dete i ja sam imao svoje idole. To su bili sportisti koje i danas poštujem, jer na pravi način reprezentuju našu domovinu. Do duše, naša domovina se znatno smanjila zbog onih koji je nikada u svetu neće predstavljati poput sportista. Zbog naših sportista sam srećan i radostan, jer osvajanjem medalja ne raduju samo mene već i naš narod. U teškim trenucima u kojima se nalazio narod u Srbiji sportisti su unosili radost i ponos u svaki dom. |
|
